Завршила се прва полусезона у овој такмичарској години, а Борац је на другом мјесту! Звучи невјероватно, али је истинито: послије доста година проведених у средини, а неријетко и у дну табеле, ове године играли смо боље него икад, али почнимо редом. Прву утакмицу Борац је играо у Лакташима и на изненађење свих је без великих проблема почистио екипу Лакташа, која је била скоро без шанси читаву утакмицу. Након доброг старта слиједила је утакмица на домаћем терену против Леотара. Послије добре партије у Лакташима сви су очекивали побједу а она је и остварена, идентичним резултатом као у првој утакмици.

Након те утакмице долази прво веће искушење - гостовање у Зеници. Борац, у веома занимљивој и неизвјесној утакмици, ношен великом подршком навијача, оставарује побједу којом избија на чело табеле. Након гостовања и побједе у Зеници у навијачима се лагано буди оптимизам и нада да наш тим ове сезоне може играти значајну улогу. Друга домаћа утакмица као и прва одиграна је без публике, због казне која је изречена Борцу у претходној сезони. У госте је долазила веома јака екипа Широког Бријега која већ неколико година увијек важи за једног од фаворита за освајање првенства. Ова утакмица није била препоручљива за гледање људима са слабим срцем! Послије праве борбе током свих 90 минута, у трилер завршници, играчи Борца су остварили побједу и показали да имају срце и да је дошло до промјене у односу на неке прошле сезоне. Бањалука се пробудила, сви су причали о Борцу, а имали су и разлога. Нико се није могао сјетити када је наш тим посљедњи пут везао четири побједе на почетку сезоне и био убједљиво први на табели.

Након Широког услиједило је тешко гостовање у Градачцу, са којег смо донијели веома важан бод, иако смо у самом финишу утакмице имали неколико одличних шанси за побједу. Ипак, тај један бод је задовољио свe, а што је најважније Борац је остао непоражен након пет кола. У шестом колу на Градски стадион дошла је екипа Зрињског, која је пред пуним трибинама просто одувана и враћена у Херцеговину за 3 гола у мрежи.

Серија је настављена и у сљедећем колу на гостовању у Српском Сарајеву, гдје је пала Славија. Осмо коло донијело је сусрет Борца и Жељезничара, старих ривала. На наше задовољство Сарајлије су такође испраћене побједом, овај пут са два гола у њиховој мрежи, а стадион је и овај пут био у потпуности испуњен. Сан је трајао, Борац је био први, о Европи се увелико почело причати. Али како долазе побједе, тако су једном морали доћи и порази. Борац је послије утакмице са Жељезничаром имао два везана гостовања са којих се вратио без бодова. Прво је поклекнуо у Приједору, а након тога и у Травнику, са игром која није била ни слична онима из претходних кола. По тренеру и играчима, разлог за лоша издања био је умор, али како год те двије утакмице су показале да наставак сезоне неће бити лак.

Послије два пораза у госте нам је долазила тузланска Слобода. На нашу срећу, тим је успио да се консолидује и oствари веома важну побједу која је играчима вратила самопоуздање за наставак такмичења. Након побједе на домаћем терену, услиједио је још један пораз. Овог пута у Модричи, а игра је опет била лоша, неповезана, није било правих акција, све прилике свеле су се на покушаје из прекида, веза иземеђу средине и напада није ни постојала, а и таквим околностима права је срећа што смо испраћени са само једним голом.

У тринаестом колу гост у Бањалуци био је Вележ. Остварена је веома важна побједа која нас је одржала у врху табеле, и што је најважније, она је била добра увертира за гостовање Олимпику у Сарајеву у претпосљедњем колу. Сусрет са Олимпиком донио је нову побједу за наш тим. Утакмица је била веома занимљива и неизвјесна до самога краја. У првом полувремену домаћини су били надмоћнији и у предности за један гол, али је наставак донио добру и сигурну игру Борца која је резултирала преокретом и великим слављем. Припреме за задње коло и гостовање Сарајева могле су да почну. Самa утакмица није донијела веома добар фудбал, али што је још тужније наш тим је поклекнуо и испустио побједу на домаћем терену. Уједно испустили смо и шансу да презимимо на челу табеле, пошто је Широки изгубио у задњем колу од Зрињског. Борац је дочекао зиму на другом мјесту послије дуго времена. Иако је то одличан резултат не можемо се отети утиску да је могло и боље, али што још више забрињава у паузи се дешавају ствари које су су се дешавале и у претходним неславним периодима.

Прије свега мислимо на очигледне размирице између тренера и појединих играча; ситуација са Љубојевићем никоме нормалном није јасна. Иако је често био повријеђен, он својим искуством сигурно може допринијети квалитету тима, а како стоје ствари, због неслагања са тренером, у зимском прелазном року прећи ће у један од тимова који нам представљају конкуренте у борби за мјесто које води у Европу, а што је још горе, Борац ће му морати исплатити уговор до краја. Такође трансфери који су урађени у току сезоне су били потпун промашај. То се може поткријепити чињеницом да играчи који су доведени (Перица Станчески и Озрен Перић) по приказаној игри не заслужују да играју ни у нижеразредним лигама, а плаћени су веома скупо, гледајући финансијску ситуацију у нашем клубу. Што се тиче играча који су поред Љубојевића на трансфер листи, ту је ситуација слична, пошто не одговарају садашњем тренеру њихов одлазак је сигуран, а поред њиховог (не)квалитета један од  могућих разлога је што имају погрешног менаџера. Што се тиче омаладинске школе, ни ту није све блиставо. Иако омладинци годинама владају такмичењима, само мали број њих добије шансу да се докаже у првом тиму, а ријетки постају стандардни првотимци. Осим Билбије, већина младих нада ће наредну полусезону по старој пракси провести у нижеразредним клубовима бањалучке регије, да по разним "ливадама" играју фудбал, а тако сигурно неће постати играчи на које Борац у будућности може рачунати...

Предстоји нам дуга зимска пауза, а надам се да ће је челни људи у клубу добро искористити да се максимално појача играчки кадар и побољша организација, и наравно сви се надамо да клуб неће постати "тезга" на коју ће свако долазити и узимати најбоље јер једино тако сан зван ЕВРОПА можемо претворити у реалност. За то је потребно мало воље и, наравно, да сви забораве на личне сујете јер је БОРАЦ најважнији у читавој причи!